Delegacija Nacionalnog naftnog komiteta Srbije učestvovala je na 23. Svetskom naftnom kongresu, najznačajnijem planetarnom događaju iz oblasti nafte i gasa, održanom od 5 do 9. decembra 2021. godine u Hjustonu u organizaciji Svetskog naftnog saveta. Delegaciju Srbije činili su Petar Stanojević, savetnik ministra energetike Srbije, Tatjana Isaković, član Izvršnog odbora NNKS, Senka Walid, generalni sekretar NNKS, Danijela Tadić zadužena za eksternu komunikaciju sa WPC ispred NNKS i Tamara Šereš, predstavnik Komiteta mladih profesionalaca NNKS.
Pored preko 5000 delegata iz više od 70 zemalja sveta, članica Svetskog naftnog saveta, događaju je prisustvovao veliki broj zvaničnika među kojima i više ministara energetike, ekonomije, spoljnih poslova… Na otvaranju Kongresa govorili su gradonačelnik Hjustona Silvester Tarner, Dejvid M. Turk, zamenik sekretara u Ministarstvu energetike SAD i Tor Fjaeran, predsednik Svetskog naftnog saveta. Predstavnik Vlade SAD istakao je veoma jasne prioritete: „Prvo moramo da ubrzamo tranziciju čiste energije. Drugo, da svi ljudi imaju pristupačnu i pouzdanu energiju tokom ove tranzicije”.
U okviru Kongresa održani su paneli, plenarne sednice, forumi i prezentacije na kojima se raspravljalo o tradicionalnim i inovativnim izvorima energije, globalnim energetskim i drugim politikama, kao i o investicijama u naftnom i gasnom sektoru. Između ostalog, govorilo se o ulozi američke nafte i gasa na globalnim energetskim tržištima, revoluciji proizvodnje nafte iz škriljaca, digitalnoj evoluciji naftne industrije, prelasku sa nafte, gasa i uglja na vetar, solarne i druge čiste tehnologije, kao i o budućoj viziji i percepciji naftno-gasne industrije. Imali smo priliku da čujemo izlaganja o brojnim energetskim projektima koji se trenutno realizuju u svetu, ali i prognozu budućih trendova u ovom sektoru.
Na plenarnoj sednici pod nazivom „Inovativna energetska rešenja“ učestvovali su lideri američkih kompanija: Daren Vuds, predsednik i izvršni direktor EksonMobil, Majk Virt, predsednik i izvršni direktor Ševrona i Džef Miler, predsednik i izvršni direktor kompanije Halibarton. Poruke su isticale važnosti sinergije tehnologije, investicija i vladine politike, kao i generalne saradnje u okviru naftno-gasne industrije. U drugom delu govorili su Amin H. Nasser, predsednik i izvršni direktor kompanije Saudi Aramko, Patrik Poiane, predsednik i izvršni direktor TotalEnerdži, Anders Opedal, predsednik i izvršni direktor Ekvinora i Dejv Lajler, predsedavajući i predsednik BP Amerika. Predstavnici globalnih lidera energetskog sektora izneli su svoje perspektive u diskusiji koja se fokusirala na to kako se ključni igrači u industriji kreću kroz energetsku tranziciju i kako dostići cilj „neto nula“ u naredne tri decenije. „Do 2030. Ekvinor će biti ugljenično-neutralna kompanija, a „neto nula“ cilj će biti dostignut do 2050. godine“, prokomentarisao je Anders Opedal. Ovaj optimizam delili su i ostali učesnici sednice.
Izuzetno zapažena je bila i plenarna sesija pod nazivom „Oblikovanje energetske budućnosti“ na kojoj su učestvovali predstavnici Konoko Filips (Rajana Lens), IHS Markit (Danijel Jergin), Sunkor Enerdži (Mark Litl) i Aksentur (Muksit Ašraf). Razmatrani su veoma različiti uglovi gledanja na energetsku tranziciju između takozvanih “razvijenih zemalja“ koje raspravljaju o adekvatnosti učešća prirodnog gasa u njihovom energetskom miksu budućnosti, dok, istovremeno u zemljama Afrike ili u Indiji projekti vredni desetine milijardi dolara dovode prirodni gas kao alternativu uglju koji još dominira kao energent u pojedinim delovima tih zemalja. Takođe, panelisti su ukazali i na ograničenja banaka i finansijskih fondova po pitanju finansiranja novih projekata iz domena istraživanja i logistike nafte i gasa kao potencijalno veoma opasno ponašanje koje može dovesti do neravnomernosti u promenama ponude i tražnje za energijom globalno. Na Kongresu je kao učesnik na strateškoj sesiji panela generalnih direktora „Digitalna transformacija“ govorio i Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS a.d. Sesija je bila veoma uspešna, moderirala je Ašil Han Larsen, potpredsednica Ekvinora, a učestvovali su i Erik Ker iz Halibartona i Patris Laport iz Simens Enerdžija. Teme su bile vezane za digitalne trendove u naftnoj industriji, a Tjurdenjev je predstavio i neke od projekata NIS-a u ovoj oblasti.
Tokom Kongresa proglašeni su i pobednici WPC Nagrade za izvrsnost, kojom se odaje priznanje kompanijama, institucijama ili bilo kojoj javnoj ili privatnoj organizaciji koja se bavi naftnom i gasnom industrijom za promovisanje ili poslovanje sa visokim standardima izvrsnosti. Od 130 nominacija u dve kategorije Sahalin Enerdži i EksonMobil osvojili su nagradu za društvenu odgovornost, dok su Kairos i Hallibarton Landmark dobili nagradu za tehnološki razvoj.
Prvog dana Kongresa održana je i Generalna skupština Svetskog naftnog saveta na kojoj je Pedro Miras Salamanka izabran za predsednika Svetskog naftnog saveta. On je, prilikom preuzimanja dužnosti od dosadašnjeg predsednika Tora Fjaerana, izjavio da snažno podržava ideju da Svetski naftni savet bude forum za otvorenu diskusiju i angažovanje na svim nivoima, umesto zauzimanja stavova, lobiranja ili izrade izveštaja. „Želimo da pokažemo društvu da smo zabrinuti zbog energetske tranzicije i klimatskih promena kao i oni. Želimo da budemo deo rešenja”, rekao je Salamanka.
Predsednik NNKS Goran Stojilković izabran je u Programski Savet CPC WPC i uzeo je učešće na online sednici.
Veoma su aktivni bili predstavnici Mladih profesionalaca koji su dobili i svog novog predsednika u okviru Komiteta mladih – Stefana Ruslea, direktora korporativne strategije u Hager grupi.
Kongres je završen zvaničnom primopredajom Kalgariju, gradu domaćinu 24. Svetskog naftnog kongresa, koji će se održati u septembru 2023. godine.
„Svetski naftni kongres u Hjustonu vratio je osećaj normalnosti u energetski sektor jer i industrija i svet nastavljaju da se bore sa pandemijom korona virusa. Kao najvažniju temu svih diskusija izdvojila bih energetsku tranziciju i prelazak na čistije izvore energije i goriva upotrebom tehnologija koje moraju biti dostupne svim zemljama. Na konferenciji su mnogi govornici odbacili ideju o besprekornoj tranziciji, tvrdeći da će fosilna goriva biti potrebna svetu još mnogo decenija i upozorili na moguće šokove cena i nestašicu energije ako se svet promeni prebrzo i ako se nastavi sa drastičnim smanjivanjem investicija u istraživanje nafte i gasa pre nego što se obezbede adekvatne zamene ovih energetskih resursa.
Opšti utisak je da smo svi na istoj frekvenciji: digitalna transformacija, energetska tranzicija, inovativne tehnologije i, mozda najznacajnija, mnogo čvršća saradnja svih aktera na globalnom nivou kao jedini mogući put ka ostvarenju zajedničkih ciljeva za održivu budućnost. Ja bih dodala i da je povećanje svesnosti svih nas kao pojedinaca o značaju ovih tema ključno za ukupan efekat, imajući u vidu da nijedan, ma koliko globalan, projekat transformacije ili zamene tehnologije ne može postići željene efekte bez promene naših navika na dnevnom nivou pojedinca“, Senka Walid.
